KNEDLE OD SIRA SA ŠLJIVAMA

Kad neko kaže knedle sa šljivama, prva pomisao mi je knedle od krompirovog tijesta.

Onda mi je bivša koleginica, prije nekih 15 godina, dala recept za knedle koje se prave od tijesta kao za Princes krofne. Nije mi se dopalo.

U principu sam prilično lijena osoba pa mi za  pravljenje knedli treba posebna psihička priprema. A volim da ih jedem, pa kad se lijenost i proždljivost sudare, najčešće pobjedi ovo drugo.

Postoji jedan problem kod pravljenja krompir tijesta; ni za živu glavu ne bih kuvala krompir u ljusci pa ga poslije gulila. Nema šanse ni da stavim cijelu šljivu sa košpicom, a šta ako je tu crv?

Za knedle od sira sam prvi put čula kad me ja nazvala pokojna baba Irena (dok je bila živa, ne sa "one" strane, da ne bude zabune) i izdiktirala mi recept jer me je nazvala u trenutku kad sam pravila knedle. 

Zapisala sam recept, više iz pristojnosti ali sam ga izgubila, od tada sam se selila četiri puta.

I prije par godina proradi mi neki crv, mogla bih da probam. I nađem na internetu recept, napravim, pola skuvam a pola zamrznem. Opet mi se nije dopalo, mnogo gnjecavo. Poslije nekog vremena skuvam one iz zamrzivača ali ih pustim da kuvaju 10 minuta nakon što isplivaju na površinu. I oduševim se, najbolje koje sam jela.

Ne mogu da stavim link odakle sam skinula recept, prosto nemam pojima, zaboravila sam. Probala sam da nađem, ali to je zaludan posao.

RECEPT:

500 sira za pite

350 g brašna (mada piše 250) 

60 do 100 g maslaca

2 jaja

1 vanilin šećer

so, prstohvat

ribana korica limuna 

Sve sastojke, osim brašna umutiti mikserom u glatku masu. Dodati brašno i umijesiti tijesto, koje može biti malo lepljivo. Bilo mi je premekano sa 250 g brašna pa sam dodala još 100 g i dalje je bilo mekano ali sam se bojala da bi bilo prežilavo ako dodam još. Uglavnom, moglo je se sa njim raditi. Pobrašnjaviti ruke, otkidati komade, rastanjiti na dlanu i staviti šljivu iz koje je izvađena košpica. Oblikaovati lopticu i stavljati u ključalu vodu da se skuvaju. Moje šljive su bile sitne, otprilike kao polovine jedne ozbiljne šljive, pa mi je izašlo 24 knedle a ako su šljive veće ja stavljam samo polovine. 

Kad knedle isplivaju na površinu kuvati ih još 10 minuta, vaditi rešetkastom kajsijom i uvaljati u prezle.

POSIP

185 g prezli

100g oraha 

150 g šećera

50 g maslaca

Otopiti maslac (može i margarin) na njemu prepržiti prezle uz stalno mješanje. Kad prezle porumene, skloniti sa vatre, dodati šećer i mljevene orase, izmješati i vruće i vlažne knedle uvaljati u smjesu.

Orase sam stavila zato što sam mislila da će mi biti malo prezli, čak sam išla u prodavnicu da prvi put nakon pet godina kupim prezle, a kad ono, nemaju ih.

POHOVANA PILETINA SA MEDOM ALI IZ RERNE

Da li sam spominjala da smo mijenjali računar i naravno hard disk smo prebacili u novi?
 I na kraju se taj novi pokvari i sve slike sa hard diska nestanu. Nije mi žao slika jela, uvijek ih mogu ponovo napraviti ali mi je žao slika moje djece. Ali šta je tu je, sad ćemo biti pametniji pa slike prebacivati na USB ili da ih odmah izrađujemo.

Slika ovog jela je ostala na aparatu a recept je bio već napisan.

3 kašike majoneza

1 kašika senfa

2 kašičice meda

so

prezle

pileće bijelo meso, od jednog pileta

Meso odvojiti od kostiju i isjeći na šnicle. Pomješati majonez, senf, med i so i u tu marinadu umiješati meso tako da svo meso bude obloženo. Ostaviti sat vremena da odleži. 

Pleh od rerne premazati uljem, ali ne škrtariti a ni pretjerivati, i uzimati komad po komad mesa, uvaljati ga u prezle i staviti na pleh jedno do drugog. 

Ko ima ulje u spreju, naprskati malo i sa gornje strane a ko nema, onda negdje na polovini pečenja prevrnuti mesao inače prezle budu suve.

Peći u dobro zagrijanoj rerni, a bocnuti viljuškom da vidite je li pečeno (opet sam zaboravila da pogledam koliko se peče).

BLOGERI SE IGRAJU

 Kada sam počela da pišem blog sama sebi sam obećala da neću igrati nikakve igrice ali iskušenje je bilo preveliko. I kako odbiti kad vas neko ljubazno pozove.

Sanja 9 sa bloga Ultimativni sastojak mi je poslala zahtjev za igricu. Cilj je odgovoriti na jedanaest pitanja, zatim odabrati 11 blogova sa manje od 200 čitalaca i njima postaviti drugih 11 pitanja.

Moram priznati da sam se uplašila kad sam vidjela šta mi je zadatak, izgledalo mi je kao neki obiman seminarski rad.

Najteže mi se čini, naći 11 blogova, pa neka se neko ne ljuti ako dobije više zahtjeva (od mene i od još nekog).

 Da odgovorim na pitanja.

1. Da li učestvujete u humanitarnim akcijama i kojim?

Sa velikim stidom moram priznati da to slabo radim. Oko Nove Godine kupujem slatkiše za djecu bez roditeljskog staranja, odjeću iz koje smo izrasli, djeca i ja, damo nekome na korištenje.

2. Da li imate prave prijatelje i šta cijenite kod njih?

Ovo je pitanje na koje mi je najteže da odgovorim. Mislim da se pravi prijatelji prepoznaju onda kad nas snađu neke nevolje i teškoće a ja tih situacija, na sreću, još nisam imala, sigurno je da će me snaći nekad.

3.Najdraža knjiga recepata?

Nikad nisam kupovala kuvare, časopise jesam, ali sam rijetko kuvala iz njih.

Mada volim da ih čitam i listam, posebno ako imaju mnogo slika.

Mogla bih da izdvojim Burdin kuvar, mada nije moj.

4. Kulinarska katastrofa koju bi ste rado zaboravili?

Ne zaboravljam ih, prepričavam ih kao anegdote, posebno one sa početka moje kulinarske karijere.

Princes krofne koje nisu narasle a fil je bio rijedak kao krem supa pa smo ih udrobili i tako jeli.

Jafa torta kojoj su kore popucale dok sam je filovala pa su počele da klize a ja sam je bukvalno zagrlila da se ne razlije po stolu. Ne sjećam se kako sam je na kraju spasila, samo se sjećam da smo je na kraju jeli.

Kolač od sira, onaj njemački, kojem sam onako vrućem skinula obruč pa je i on iscurio na sto.

5. Koja vam je omiljena kulinarska emisija?

Ranije sam ih gledala redovno ali sad samo ako naletim.

Bila mi je zanimljiva "Kuvati srcem" (koju nisam gledala jer je išla dok sam na poslu) ali je moja mama redovno gledala i pravila jela po njihovim receptima, ili barem do detalja prepričavala recept.

6. Omiljena torta?

Mogla bih da kažem da su mi to Vasina ili Reform torta, ali nemam neku omiljenu.Volim one starinske, gdje je ukus u korama a ne u pudingastim filovima.

Jednom na salvi sam jela tortu i to kupovnu i bila sam oduševljena. Čokolada, marcipan, pistaći... ma čista fantazija. Našla sam recept ali kad sam izračunala cijenu gotovog proizvoda bila sam sigurna da je neću u skorije vrijeme praviti.

7. Koliko često koristite fondan?

Nikad. Za dječije rođendane nalijepim sliku, okolo zamažem šlagom i to je to. Nemam ni nekih ambicija za fonadan.

8. Šta je presudno za dobrog kulinara-genetika, talenat ili iskustvo?

Tvrdoglavost i znatiželja u kombinaciji sa jednim od ova tri.

9. Vaši prvi kulinarski počeci i prvo jelo?

Kajgana, pa jaja na oko, prženi krompir (koji sam ambiciozno zvala pomfrit), pica koja sa današnje tačke izglada kao tanji hljeb sa parizerom, bijelim sirom, droginim kečapom (sad ga ne proizvode) i obavezno jaje na oko. To su ipak bile 80e.

10. Da li vaša okolina odobrava i prati vaš hobi-blog i kulinarstvo?

Malo ko i zna da se time bavim. 

11. Koliko vodite računa o zdravoj ishrani, koji vam se pravac više sviđa i koliki je uticaj tradicije?

Trudim se da vodim računa ali ko nema svoju baštu i ne gaji svoje životinje to ne može da postigne.

Moji su se prije par godina odselili na selo a muževljevi cijeli život žive na selu i u razgovorima sa seljanima sam vidjela da oni i hranu za svoju upotrebu, često, prskaju, životinje hrane koncetratima, piliće nekim granulama zbog kojih su poslije četiri nedelje spremni za klanje i imaju preko 3 kg.

Ne razumijem se baš ali to mi ne izgleda kao zdrava, prirodna i organska hrana. 

Dok nisam počela da čitam blogove i da pišem svoj blog mislila sam da sam otvorena za nove stvari i ukuse i onda sam shvatila da sam veoma konzervativna. Volim da probam nove stvari ali ne volim neke kombinacije, tipa slatkasto meso.

A sad mojih 11 pitanja.

1. Kada ste počeli sa pisanjem bloga da li ste mislili da je to ipak zahtjevan posao?

2. Da li imate neki blog koji vam je uzor, po receptima, stilu pisanja ili nekim duhom koji izvire iz njega?

3. Imate li neki omiljeni kolač iz djetinjstva koji vam je sad, da ne kažem smiješan (svi znamo da nam se ukusi sa godinama mijenjaju)?

4. Koliko vam je bitno da je sve napisano gramatički tačno?

5. Da li čitate knjige tipa "Recepti za savršen brak" od Kejt Karigan (romani u kojim se pojavljuju recepti) i da li ste ikad napravili nešto po tim receptima?

6. I koji roman tog tipa mi preporučujete? 

7. Da li ima nešto što svi vole i oduševljavaju se a vi to ne možete da podnesete?

8. O kom kuhinjskom aparatu ili priboru maštate?

9. Kada pogledate svoju kuhinju da li bi je iznjeli napolje, isjekli sjekirom pa zapalili ili bi samo nešto promjenili?

Ovo je šaljivo pitanje, pravo je da li ste zadovoljni veličinom kuhinje i imte li špajiz?

10. Da li volite cno-bijele filmove? 

11. Da li  vjerujete u alternativnu medicinu ili ste pobornik isključivo zvanične medicine (ne znam da li je ovo adekvatan izraz)?

Blogovi koje sam ja izabrala:

http://hlebiso.blogspot.com/

http://soibiber.blogspot.com/

http://pippi-u-kuhinji.blogspot.com/

http://imehrane.blogspot.com/

http://www.natanjiru.com/

http://blog-chef.blogspot.com/

http://homemadebyb.blogspot.com/

.mypansandpots.com

http://a-sada-olja-kuva.blogspot.com/

http://www.bjanka.net/

http://cook-and-play.blogspot.com/

DŽEM OD TIKVICA ILI MOŽDA SLATKO

Dugo sam skupljala hrabrost da napravim džem od tikvica. Niko ih u mojoj kući ne voli, muž i ja ih jedemo ali ostatak bježi od stola na samu pomen istih.
Velikodušno sam ih dijelila po komšiluku.
 Otkrila sam da tikvice odlično idu u kolačima, daju im sočnost. 
Mješala sam ih sa šljivama ili kajsijama kad sam pravila džemove.
I sad je došao trenutak da napravim džem samo od tikvica. Nisam imala predstave šta mogu da očekujem ali sam morala da probam, radoznalost mi nije dala mira.

Izabrala sam ovaj recept i čitajući komentare odlučila sam da limun stavim zajedno sa tikvicama da ne bi bio žilav. Ne znam da li zbog toga ili nečeg drugog više mi liči na slatko, ima i malo sirupa a tikvice se nisu raskuvale kao što sam  očekivala.
Od ukusa preovladava limun ali blago kiseo, jedino mi smeta korica limuna, ona se osjeti pod zubima, mada ostalim ne smeta (pod ostale, to je moj muž).


RECEPT:
oko 2 kg tikvica, očišćenih i izrendanih (kod mene 2,3 kg)
2 kg šećera
4 limuna


Tikvice oguliti, očistiti od sjemenki i izrendati. Meni je to bilo naporno pa sam ih mljela u sjeckalici za luk.
U idealnim uslovima uzeti neprskane limune a u ostalim ih dobro oprati, uzduž presjeći na četiri dijela i nakon toga na bolesno tanke listiće.
Pomješati tikvice, limun i šećer i staviti da se kuva na umjerenoj temperaturi. Od trenutka kad počne da ključa kuvati ih 50 minuta uz stalno mješanje. Poslije tog vremena trebalo bi da ostane trag na dnu šerpe kad se povuče varjačom.
Sipati u sterilisane tegle (sat vremena na 100 stepeni u rerni), ostaviti da se ohladi i sutradan zatvoriti. Naravno prije toga obrisati grlić tegla i poklopce alkoholam.
Od ove količine izašlo mi je sedam teglica od Linolade (400 g).

DŽEM OD KAJSIJA

Skoro da sam zaboravila kada sam jela kajsije iz mog dvorišta. Imamo neku ranu sortu koja daje krupne i slatke plodove i ove godine smo ih imali dovljno da napravim i džem dok ih je prošle godine rodilo tek toliko da im ne zaboravim ukus.

Ne znam da li ih na pijaci još ima jer mi ove vrućine nikako ne prijaju i u kombinaciji sa mojom izraženom ljenošću, dovelo je do toga da stalno odlažem objavljivanje ovog posta (kao i desetine drugih).

Malo sam stavila i tikvica u džem samo zato što ne znam šta ću sa njima ali se može pripremati i bez njih.

Pretprošle godine ova kombinacija bila mi je mnogo ukusnija ali je bio i veći procenat tikvica u smjesi.

RECEPT:

5,5 kg očišćenih i izblendiranih kajsija

900 g izrendanih tikvica (ne mora)

3,6 kg šećera

Masu od kajsija, tikvica i šećer sipati u veliku široku šerpu, dobro izmješati i staviti na ringlu da se kuva. 

Malo će potrajati dok masa ne prokuva ali od momenta kad počne ujednačeno da ključa, kuvati uz neprestano mješanje pola sata, nakon toga skloniti sa vatre i mješati još nekih 15 minuta da bi se sačuvala boja. 

Sipati vruć džem u sterilisane tegle i vratiti u rernu, na 50 stepeni sat vremena (da se uhvati korica), isključiti rernu i ostaviti do sutradan da se postepeno ohlade u rerni . 

Poklopce prokuvati par minuta u vodi sa malo sode bikarbone. 

Svaki grlić tegle premazati alkoholom, tako učiniti i sa poklopcima i dobro zatvoriti.

Tegle se sterilišu tako što se oprane tegle stave na sat vreme na u rernu uključenu na 100 stepeni.

Ko nema blender, džem  može da napraviti tako što  neizmjenično reda voće i šećer i ostave  da prenoće u frižideru da bi voće pustilo sok.

Ja to ne radim zato jer mi nova šerpa ne može stati u frižider, a i nemam strpljenja da čekam.

Masu sam mjerila nakon čišćenje i blendiranja a koliko je to na početku bilo ne znam ali s obzirom da sam to radila u sitne sate razmišljala sam da ništa ne mjerim.

Kajsije moraju biti potpuno zrele i meke, kod mene su bile one koje su opale sa grane. Ako ih kupujete, moraju prsti blago da propadaju kroz meso. Obično se takvo voće mora upotrijebiti odmah inače do sutra će početi da trune.